Od jutros u šest ujutro čekao sam pred Barbarinom zgrađevinom očekivajući da ću je ugledati kako se spušta niz ulicu,dok joj crvena kosa leprša na vjetarcu...Ali,iznenadila me pojavivši se na vratima zgrađevine i to tek u pet sati popodne.

-Šta ti radiš tu? –začuo sam glas iza leđa.Mislim da mi je krvna crpka gotovo otkazala.Okrenuo sam se i ugledao estetski najugodnije biće na planeti Zemlji,u cijeloj Mliječnoj Stazi,i još ostalih šest milijuna osamsto trideset pet galaktika.Začudio sam se,tako dugo je čekam a ona je zapravo već bila došla.Mučilo me pitanje kako mi je uspjela promaknuti.Moj vid ipak nije tako loš da nju ne bih uočio.Doista.
Upitao sam je,a ona mi je odgovorila da je zapravo stigla još noćas i da je bila veoma umorna te da je spavala sve do sada.Da mi nije tako uvjerljivo razjasnila nedoumicu gotovo da bih bio pomislio da se samo stvorila iz čistog zraka.
-Čuj,Luka,sori,al nemam sad baš puno vremena,moram skočit negdje.
-Mogu te pričekati ako želiš.Ili mogu s tobom!-ponudim se.
-Ne,nema potrebe.Moram se naći s frendicom i to.
-A kad se vratiš?Možemo li u coffieanu?
-Joj,oprosti,fakat...ali moram se još raspakirati,možda drugi put.
Nasmijala se i otkrila svoja bijela glodala koja toliko volim.Ali,bio sam nesretan što me odbila,a ja je čekam danima.Odlučio sam se zadovoljiti time što sam je barem vidio.Pozdravila me i otputila se svojim putem.Eh.

Nadalje,da sam znao kakvi su psi nerednjaci triput bih razmislio o nabavljanju istog! Kada sam se jutos probudio,otkrio sam da je Krzneni obavio nuždu pod mojim spavaonikom.I pod stolom.A i na tepihu sam uočio mrljac prilično sumnjivog izgleda.
Kako Krzneni ne bi patio od nedostatka hranjivih tvari,nabavio sam laktozni produkt Zemaljčog papkara,te ukonzervirane dijelove Zemaljčkog papkara.Mislim da mu se prilično dopalo,jer je prestao s proizvodnjom čudnih zvukova te počeo intenzivno mahati repom.Na trenutak sam se uplašio,pošto je poznato da je to znak kojim zlomrake juzvije upozoravaju na napad...ali on nimalo ne nalikuje na zlomraku juzviju,pa sam zaključio da nema potrebe da se brinem.Doznao sam da psi zahtijevaju da ih se gladi.Pokušat ću sutra,kada predvladam strah od Krznenovog mahanja repom.

Danas me čekala velika odluka.Prestati s propitivanjem potencijalne Trilijanke koja radi u mom omiljenom brzohranu ili dobiti doživotnu zabranu pristupa u isti.Odlučio sam primijeniti jednostavnu logiku.Ukoliko ne prestanem s propitivanjem moguće Trilijanke,čeka me apsolutna zabrana.Procjenjujem da bih prije zabrane imao priliku provesti još eventualno dva ispitivanja,u najboljem slučaju tri.Što mi vjerovatno neće biti dovoljno da izvučem bar jedan valjani dokaz.Tako bih ostao bez svega,bez Asimovih ćevapa i bez Trilijanke.Ali,ukoliko prestanem s ispitivanjem,ostajem samo bez Trilijanke koja to možda uopće i nije.Kada sam tako rezonirao ovu problematičnu situaciju,shvatio sam da je odluka zapravo vrlo jednostavna.Prestajem s ispitivanjem i zadržavam ćevape.Logično.