Veoma,veoma sam umoran,veoma usamljen,veoma ljut i sve loše veoma što se može biti. Još uvijek se nalazim na Nebuli i kao što već spomenuh,veoma sam ljut,projekt "Život Nebulanca na primitivnom planetu" obustavljen je do daljnjega. Jedina dobra stvar je to što sam nakon dugo vremena kontempliranja,razmišljanja,kalkulacija,mnogobrojnih većih i manjih eksplozija i inplozija,nebrojenih neprospavanih dana i noći,napokon uspio izumiti nevidljivi komostroj. Stoga sada napokon mogu u miru pisati bez straha da će me itko spaziti. Jedina mana mog izuma je to što je,s obzirom na to da je nevidljiv,prilično teško korektno napitkati željena slova. Srećom,usput sam izumio i program koji bi trebao korektirati svaku moju pogrešku. Nadam se da bare donekle funkcionira. Inače je ovo izvješće najobičnija skupina besmislenoća.

Daklem,na Nebuli je veoma dosadno. Tek kada sam upoznao ljudsku vrstu,uvidio sam koliko je intrigantnija od svih dotadašnjih koje sam do tad upoznao. Pretpostavljam da ima nečeg šarmantnog u tom vašem primitivizmu. Bez uvrede.

Nedostajete mi. Kada sam tek pod prisilom stigao na Zemlju nije mi bilo ni na kraj pameti (a Nebulaškoj pameti je kraj vrlo teško nazreti) da ću ikada napisati nešto takvo. Najviše od svega mi nedostaje moja Barbara koju su mi tako naglo i okrutno oteli...nadređeni su se nedavno odlučili veoma drsko našaliti samnom i s mojim emocijama,pa su jednoj od šest zlomrakih juzvija nadjenuli ime Barbara. Da,da. Eto,sad vidite kakav kruelitet posjeduju vrhovni starješine mog planeta.

Odlučio sam pobjeći. Da,dobro ste me čuli: POBJEĆI! I to natrag na Zemlju. Odlučio sam solitarno nastaviti istraživanje,objaviti bestseler,te postati najčitaniji spisavaoc u 3 galaksije. Zatim ću sakupiti vojsku Zemaljaca željnih rata (pretpostavljam da to ne bi trebalo biti teško),te napasti Triliju kako bih vratio moju voljenu Barbaru. Naravno,u teoriji to zvuči veoma jednostavno. Ali realizirat ću svoj plan,ne zvao se ja Luka Nebohodić! Odnosno,Tzerkinon Efzijkol,veoma važno uostalom.

Engejdž!

Ovaj,da,to sam rekao tek tako,jer zvuči zgodno...nisam *zapravo* krenuo. Još moram detaljno razraditi plan bijega,ukrasti kapsulu (pošto su teleportacijske naprave veoma strogo čuvane,kapsula je jedini preostali izbor. I da,ne  bih volio da nešto pođe krivo (a uvijek pođe),pa da se slučajno teleportiram u betonički zid,to nikako ne bi bilo zgodno),moram isplanirati rutu,osmisliti kako zaobići onu novu crnu rupu koja se pojavila na putu do Zemlje,te još par sitnica.

A onda—Engejdž!

(zbilja volim tu riječ)